Život bez straha je kada ne brinemo zbog svoje prošlosti i ne strepimo za svoju budućnost, već neopterećeno živimo u sadašnjem trenutku. To je potpuno i radosno življenje uprkos životnim poteškoćama. Tada dozvoljavamo sebi prostor i vreme u kome nismo obavezno okupirani stvarima, kako bismo uživali i odmarali se u svojoj istinskoj prirodi. >>

Jedna od osnovnih motivacija zbog koje smo ovde u životu jeste potreba i potraga za kontaktom i ljubavlju. To je više nego očigledno. Ono što nije baš tako vidljivo jeste razlog zbog kojeg nam je ljubav potrebna? Šta je to toliko vredno u ljubavi da bez nje sve drugo gubi smisao? >>

Kako stvari stoje, nikad nije bilo teže odoleti negativnim uticajima koji se šire na sve strane nego u današnje vreme. Budući da su masovni mediji osvojili svaki naseljeni kutak Zemlje, i da hoćemo, ne možemo da izbegnemo bombardovanje svim i svačim koje iz toga proizilazi. Ali, ipak možemo da primenimo neke od preventivnih mera dok usput ne razvijemo sposobnost da ne budemo pod kontrolom rekla-kazala spoljašnjih informacija koje dolaze od raznih autoritarnih izvora. >>

Pravu meru uspeha ne određuju trenutna ostvarenja, već sposobnost da ostanemo u skladu sa večno promenljivim tokovima života. U današnje vreme uspeh se, nažalost, najčešće meri materijalna postignuća i koristima koje iz toga proizilaze. To je kao da kažemo da je ostrvo samo onaj mali vidljivi deo. A uspeh je, u stvari, mnogo više od toga. >>

Došlo proleće, jer vreme je za promenu i nova iskustva. To je priroda, ili prirodno. Međutim, da li smo mi prirodni? Jer, uprkos činjenici što se sve menja, iz trenutka u trenutak, u nešto drugo, naša tendencija da funkcionišemo kao automati ostaje nepromenjena. Ako pogledamo, videćemo da je to jedna od glavnih barijera razvoju i transformaciji našeg kapaciteta da živimo svesniji, srećniji i ispunjeniji život. >>

Kada smo sam, umesto da budemo svoji i potpuno uživamo u sebi, većina nas žudi za
odnosima. Međutim, u odnosu skrivamo vitalni deo sebe iza maske i zatim se pitamo zašto smo nezadovoljni. Kada bismo samo videli da to nema veze sa drugima ni sa bilo čim drugim već sa činjenicom da nismo svesni ko smo mi stvarno i da ne živimo sebe, znali bismo svoj ključni problem. >>

Od kad je sveta i veka ljudi su nastojali da poboljšaju svoje odnose. Konačni cilj u tom plemenitom nastojanju uvek je bilo povećanje razumevanja i harmonije. Od mnogih problema na putu do tog cilja, osnovni se rađa se još na po;etku, u samom stavu prema odnosu. Naime, problem je u samoj poziciji iz koje se gleda na odnos. Pošto je ta pozicija ego-centrične prirode, otuda i problem. >>

Maja Pakić: Za početak, Vaša radna biografija...
Kada i gde ste počeli da se bavite jogom, koliko dugo ste instruktor, čime se još bavite, kakvi su Vam planovi ili želje vezano za budućnost...

Predrag Gnjatić: Neformalno, još kada sam bio u tinejdžerskim godinama, bio sam u olujnoj potrazi za odgovorima na večna pitanja o životu, koja su mimo moje volje navirala u moj radoznali um. >>

Na našim prostorima većina ljudi, na žalost, još nema skoro nikakve informacije o enormnoj vrednosti yoge. A od onih koji i nešto znaju, dosta njih ne ume da poveže i iskoristi ono što yoga nudi sa svakodnevnim životom. >>

Postoji princip koji kaže: “Sve je povezano sa svim drugim”. Ovo je fundamentalna istina o životu i ako je ne uzmemo u obzir, ništa neće delovati, pa čak ni joga. Ako hoćemo da se uskladimo sa svekolikim životom, moramo da naučimo da prihvatimo kako su stvari (dobre, loše) međuzavisne i nerazdvojivo isprepletene. To iziskuje učenje za ceo život – ili možda mnogo života. >>