PRAVA MERA USPEHA

Pravu meru uspeha ne određuju trenutna ostvarenja, već sposobnost da ostanemo u skladu sa večno promenljivim tokovima života. U  današnje vreme uspeh se, nažalost, najčešće meri materijalna postignuća i koristima koje iz toga proizilaze. To je kao da kažemo da je ostrvo samo onaj mali vidljivi deo. A uspeh je, u stvari, mnogo više od toga.

Da bismo shvatili šta uspeh stvarno jeste, prvo treba da razumemo odakle sve počinje. Drugim rečima, gde se želje, ideje, projekti, konkretni planovi, nagon za akcijom i rezultati rađaju. Naravno,  sve kreće iz našeg uma.  Ono što za uspeh važnije od saznanja uzroka jeste viđenje kako um deluje. Jer ako ne znamo kako um radi, nećemo moći ni da ga iskoristimo u kreiranju života kakav želimo.

UM KREATOR (NE)USPEHA

Kao što u bašti sejemo semenje, tako i  u svom umu sejemo misli koje će potom odrediti rezultate u obliku dobrih ili loših iskustava, svidelo se to nama ili ne. Jedan od ključnih principa, od kojeg zavisi šta ćemo požnjeti u svom životu svakako je kontrola misli. To je ono kada idete ulicom i gledate svuda naokolo misleći na svašta. Da li znate da gledati u nešto znači i misliti na to, a ono na šta ćemo misliti nije uvek svestan izbor. Idući u šetnju, na primer , sa prvobitnom namerom da fokusiramo svoje misli na konkretan problem koji želimo da rešimo, u jednom trenutku počinjemo da razmišljamo o nekim potpuno drugim stvarima. I ne samo to, po zakonu privlačenja, mi doslovno počinjemo da privlačimo stvari koje prvobitno uopšte nismo ni tražili. Otud i imamo sve to što imamo u životu: malo onog što želimo, i daleko više onoga što ne želimo. Ako bismo pogledali na šta najviše fokusiramo svoju pažnju, shvatili bismo zašto je to tako. Ono što  možemo da uradimo da bismo u budućnosti dobijali rezultate koji su u našu korist, ali naravno ne na štetu drugih, i ono što će zapravo presuditi da li ćemo biti uspešni ili ne, tiče se sledećih nekoliko ključnih kvaliteta.

INTEGRITET

Integritet je kada smo usredišteni u centru svog bića, a ne u alternativnim centrima kao što su, na primer, persona, ego, bračna ili porodična veza, institucija, religija, itd. Kao što u našem telu postoji centar gravitacije, isto tako postoji i bazični centar koji izvire iz samog srca našeg bića. Kada smo svesno povezani s tim centrom, možemo da delujemo kao celovita bića. U suprotnom, moraćemo da se oslanjamo na lažne centre.  Ilustracije radi, to je kao da gradimo kuću na pesku u nadi da ćemo biti osigurani i zaštićeni od vremenskih neprilika. U tom slučaju, posle prve ozbiljnije  kiše, zna se šta sledi. Prema tome, ako hoćemo stabilnu i pouzdanu kuću koju neće srušiti prvi pljusak, povežimo se sa centrom u srcu svoga srca.     

SAMOPOUZDANJE

Samopouzdanje je stanje potpunog poverenja u sopstvenu unutrašnju moć. To je suštinski kvalitet bez kojeg nikada nećemo osećati dovoljnu hrabrost da budemo svoji. Kod većine nas, samopouzdanje biva ozbiljno poljuljano još u ranom detinjstvu. Umesto da nas vode na putu do samopouzdanja, roditelji i društvo skoro nas neizostavno uslove do te mere da potpuno zaboravimo šta znači verovati u sebe i svoje unutrašnje instinkte. To je jedna od osnovnih prepreka sazrevanju u slobodnog i odgovornog pojedinca.  To je razlog zbog kojeg  smo, između ostalog,  tako skloni da verujemo spoljašnjem autoritetu. Ponovno izgrađivanje samopouzdanja, kako bismo konačno došli do izražaja kao jedinka, ili ko smo mi stvarno, dešava se progresivno na putu otrežnjenja i razuslovljavanja. Za to nam je svakako potrebne pomoć i podrška drugih samopouzdanih ljudi. Mudro je da potražimo takve ljude ne čekajući da nam budu preko potrebni.   

INTERES DA BUDEMO KREATIVNI

Da bismo imali interes da budemo kreativni, moramo da probudimo strast za izlaskom napolje iz svoje čaure i za predstavljanjem  sebe na svoj sopstveni jedinstven način. Tek kada se to desi, videćemo koliko je to važno, što će nam još više povećati entuzijazam za samoizražavanjem.  Da bi nas strast u obliku interesa naterala da radimo kreativan posao, treba da uvidimo da je želja za samoizražavanjem inherentna sa našom istinskom prirodom.  Na koji ćemo način da se izrazimo uopšte nije bitno, sve dok to ne ide protiv naše stvarne prirode. Što se tiče uspeha, on dolazi prirodno, kao nusprodukt gajenja interesa da radimo stvari koje nas zaista ispunjavaju i ispoljavaju.

DIREKTNA POVEZANOST SA BEZGRANIČNIM IZVOROM ENERGIJE

Ako pogledamo malu decu, možemo da vidimo na delu šta znači povezanost sa rezervoarom beskonačne energije i inspiracije. To je više nego samoočigledno. Međutim, ako obratimo pažnju na starije ljude, postaje nam jasno da njima nedostaje nešto vitalno važno: živost i uzdizanje. Oni ne samo da nemaju tu energiju rasta i ekspanzije već i skoro svu svoju energiju troše u borbi sa gravitacijom, koja u njihovom slučaju deluje poražavajuće. S druge strane, postoje ljudi koji ostaju vitalni tokom celog života, da prosto ne poverujemo. Po njihovom kretanju i ponašanju jasno vidimo da su puni mladosti i vitalnosti. Mogli bismo da se pitamo u čemu je tajna pa je neko živahan i entuzijastičan do kraja, a većina drugih posle polovine života oseća znatan gubitak energije. Na žalost, većina ljudi izgubi vezu sa izvorom energije od silne napetosti, briga i strahova koje zadržava u svojim psihofizičkim sistemima. Mali broj nas ima sposobnost – zahvaljujući, na primer, yogi i sličnim veštinama – da ostane vitalan do kraja. Možemo da zaključimo da je to je ogroman uspeh sam po sebi.   

MOĆ FOKUSA I KONTROLE MISLI

Ovaj članak nikada ne bih mogao da pišem sa zadovoljstvom i osećanjem uspeha da nisam u stanju da relaksiram svoj um i dovoljno dugo fokusiram pažnju na to što hoću da izrazim. Stoga, da bismo mogli da istreniramo svoj um da misli u određenom kreativnom pravcu, prvo moramo da ga relaksiramo. Ako postoji nešto teško u životu, onda je to postizanje i održavanje relaksiranog uma. Sad nam je jasno zašto i uspešni postaju neuspešni. Uistinu, nepostoji bolja investicija  kada je u pitanju uspeh nego raditi na relaksaciji uma i istovremeno ga trenirati da fokusirano misli u željenom pravcu. U suprotnom, dešavaće se ono što se inače dešava velikoj većini ljudi, nećemo imati kontrolu nad svojim rasejanim umom. Kada smo dekoncentrisani sa mislima rasutim na sve strane, kreativnu energiju protraćimo u rekordnom roku. Da se to ne bi desilo, potrebna je izvesna samodisciplina. To treba da bude deo našeg svakodnevnog stila, a ne samo povremena vežba.    

MOĆ PROJEKCIJE

Dobra moć projekcije, osim što nas ističe, pomaže nam i da jasno sagledamo i korigujemo sopstvenu realnost. Umesto da budemo žrtva spoljašnjeg uticaja, uz pomoć lične projekcije iznosimo sopstvenu realnost na svetlo dana. Tek kada smo u stanju da se izrazimo direktno i to postane način na koji se predstavljamo, kreiranje naše sopstvene realnosti  više se  ne dovodi u pitanje. U suprotnom, ostaćemo na nivou mišljenja, željenja i žaljenja, bez stvarne moći da nešto zaista promenimo.   

SLUŠANJE FEEDBACKA

Iz trenutka u trenutak dobijamo razne povratne informacije. Sopstveno telo šalje nam poruke u obliku prijatnih ili neprijatnih fizičkih senzacija. Emocije i um non-stop nam nešto govore svojim jezikom. Intuicijom primamo komunikaciju iz trenutka u trenutak. Iz okoline nam dolazi povratna informacija. Pitanje je sada da li smo toga svesni. I ako jesmo, da li to uzimamo u obzir? Nažalost, činjenica je da većina ljudi jednostavno nije svesna feedbacka koji dolazi iznutra, bez obzira što je to ključni kriterijum uz pomoć kojeg možemo da izvršimo ispravnu korekciju načina na koji mislimo i onoga šta mislimo, šta pričamo, kako se ponašamo i šta radimo. Sad nam je jasno zašto ljudi nisu u stanju da se koriguju tek tako. Da ne bismo morali da učimo lekcije uz veliku patnju i neprijatnosti, naučimo da slušamo i tumačimo feedback koji dolazi iznutra. Jedan od načina kako je u sledećem kvalitetu.   

VEŠTINA DA OSTANEMO USKLAĐENI SA VEČNO PROMENLJIVIM TOKOVIMA ŽIVOTA

Kada smo u stanju da dopuštamo da nam stvari dođu, budu tu neko vreme i prođu – drugim rečima,  kada smo sposobni da umiremo iz trenutka u trenutak za prošlost – onda ćemo biti vešti da ostanemo usklađeni sa večno promenljivim tokovima života.  Naravno, to nije baš tako lako dozvoliti, kao što nije lako ni opustiti se, na primer. Dodatni problem je što smo od malena uglavnom učeni da koristimo volju i da mukotrpnom borbom dolazimo do onoga što hoćemo. Niko nam nije rekao kako da naučimo da prihvatamo ono što ne možemo da promenimo. Ili kako da se uskladimo sa tokom? Da kako postoji u pozitivnim terminima, već bismo to nekako rešili. Međutim, kada je u pitanju kako da se pomirimo i prihvatimo večne istine, tu zaista nema kako. Svako kako samo je još jedan znak da nismo shvatili nemogućnost da se išta uraditi s tim. Konačno, ili ćemo prihvatiti i dopustiti da stvari koje ne možemo da promenimo budu takve kakve jesu i da se usmerimo na ono što možemo da menjamo, ili ćemo nastaviti da obmanjujemo sebe misleći da je sve u našim rukama, i tako osigurati sebi da budemo gubitnik.    

SPOSOBNOST UŽIVANJA

Slogan za ovaj kvalitet glasi: šta nam vredi bogatstvo ako ne znamo da uživamo u njemu. Za mnoge ljude uživanje je poslednja stvar za koju nađu vremena. Jedan od razloga za to krije se u osećaju krivice za ono što smo uradili, a mislimo da nije trebalo. Naime, u onome do čega smo ošli na nepošten način, po svojim sopstvenim standardima, jednostavno ne možemo da uživamo. Zašto? Po predpostavci, pošto je naša osnovna priroda sušta dobrota, kada god uradimo nešto za šta duboko osećamo da nije trebalo da uradimo, osećamo se krivim, i otud ne dozvoljavamo sebi da uživamo. Yogeshvar Muni je rekao da je krivica sreća u nesreći. Jer da nije nje, nikada ne bismo znali da idemo protiv svoje dobre prirode. I otud, ne bismo imali mogućnost da se korigujemo u skladu sa putem ispravnosti. Kako god bilo, istina je da bez sposobnosti uživanja nijedan uspeh nije potpun uspeh. Ako pogledamo, možemo jasno videti kako se u današnje tehnološko vreme sve vrti oko uspeha u novcu. Da li je to zato što uspeh donosi moć da utičemo na druge (drugim rečima, kupujemo slobodu izbora drugih), ili da se naš ego  oseća važnim, ili možda što uspehom možemo da kupimo vreme koje ćemo potom koristiti kako se nama sviđa? Kada je uspeh u pitanju, ono što zasigurno znamo jeste to da je velika većina ljudi sklona da veruje jedino fizičkim dokazima. Poznavaoci kvantne fizike i zakona privlačenja kažu da je fizički dokaz tek poslednji korak u stvaranju, a da se 99% kreacije stvori pre nego što vidimo konkretne rezultate. Uzimajući u obzir te faktore, možemo da zaključimo da je za sve one koji veruju isključivo fizičkim dokazima, najteže da u nedostatku istih ne pomisle kako su neuspešni. To što očekivani rezultati još nisu stigli, uopšte ne znači da nismo uspešni. Međutim, dovoljno je da ozbiljno mislimo da smo neuspešni, pa da to postane samoostvarujuće proročanstvo. Naravno, ono što se stvarno desi jeste to što pri tom izgubimo interes i nameru da nastavimo da usmeravamo pažnju prema željenom cilju. A tamo gde nije naša svesnost nije ni energija, a bez toga nikada se i ništa stvarno neće desiti.

[ Vrh stranice ]